transformacija889a

giphy333

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Moj put promene kroz NLP – Master rad Mateja Đuričić

Pre NLP-a
Reči su bile stvarnost

Već od viših razreda osnovne škole počeo sam primećivati da se ljudi, tj. moji vršnjaci ponašaju drugačije od konteksta do konteksta. To je bilo vreme kada smo počinjali da jurimo devojčice i da se utrkujemo ko će se više dopasti ovima koje su bile najpopularnije. Ja sam se motao oko jedne Mire koja je bila vitka i moje visine. Imala je lepo lice, blago rumene obraze, kestenjaste oči, prćast nosić i usne crvene kao jagode. Kosa joj je bila smeđa,talasasta, duga i često je nosila kiku. Obožavao sam tu kiku. Ta kika me je bacala u trans i ja bih istog momenta bio sa njom na našem specijalnom mestu. A sad natrag u realnost.
Već tada sam primetio da je sa logičke strane gledano veoma lako prići i reći devojci da ti se sviđa pa šta bude, ali sa emotivne strane gotovo nemoguće. Da ne dužim priču, prošlo je tu dosta vremena dok ona nije saznala za moje namere od njene rođake. Na moje iznenađenje reagovala je lepo i mi smo bili u vezi. Držali se mi tako za ruke neko vreme, sedeli blizu jedno drugog malo se grlili i samo to. Ja nisam imao pojma šta dalje i naša romansa se završila, na našu sreću bezbolno za obe strane. Već ovde sam osetio da stvari sa ženama neće ići lako. A posle je došla druga Mira i stvari su krenule nizbrdo.
Sa ovom Mirom sam probao razne taktike bio sam fin, rekao bih joj direktno da mi se sviđa, imao sam pomoć drugarica, pisao sam ljubavno pismo, zasmejavao, tešio … A ona je gledala Dragana koji je ignorisao i zadirkivao. Dragan je bio moj najbolji drug. Ali i ovde su se stvari srećno završile dobro jer je Dragan bio dobar drugar znao je da mi se Mira sviđa i nastavio je da je kulira. Od tada je počela polako da se u meni gomila frustracija vezana za muško ženske odnose i za  društvene odnose.
Primetio sam da su stvari ili naopako postavljene ili da ja nešto pogrešno radim. Devojčice se čudno ponašaju, često plaču pa se onda smeju, pa onda imaju izliv besa na nekog i što je najgore jure momke koji ih tretiraju loše. Ovo je za mene koji sam učen da se ponašam po pravilima bio totalni šok. Ništa nije imalo smisla za moj logočki um. Možda još veći šok je bilo to što su se i dečaci čudno ponašali, pili bi alkohol, pušili, nosili minđuše i u uvetu i u nosu. Ovo je za mene tek bilo no,no.
Elem, poenta svega ovoga jeste da sam počeo shvatati da društvo ne funkcioniše onako kako nas stariji uče i da ljudi jedno rade, a drugo misle. To jest imaju određena ponašanja, a sasvim drugačije namere. Tada nisam znao za NLP aksiom “Iza svakog ponašanja se nalazi dobra namera“, i morao sam nekako učiniti ovu moju spoznaju lakše razumljivom mom umu. Šta sam uradio? Pa što i svaki klinac, pitao starije. Rekao bih za taj svoj uvid i od svih dobio isti odgovor :“To je licemerje, čuvaj se takvih“. To je mom malom umu imalo smisla i za tili čas nekorisno uverenje je bilo formirano. To je za mene bilo realnost, svi su licemeri. I sa tim znanjem sa pojedine ljude prozivao i ukazivao im razliku između njihovog ponašanja i onoga što govore kada se nalaze van određenog konteksta. I niko nije lepo reagovao na moje reči. I razumem ih, niko ne voli da mu sole pamet. Ova moja nekadašnja misao je bila praćena i potrebom da govorim istinu i ništa drugo osim istine. Jer čim ne smeš da lažeš moraš da pričaš istinu. Pri tom niko mi nije rekao šta je to istina i u kom kontekstu je korisno da je govoriš, a u kom ne. I tako sam ti ja solio pamet i devojčicama i dečacima,  što se odrazilo na moj društveni život. Ja umesto da uživam u druženju, ja sam morao da budem “u pravu“. A rezultat bi bio nepovoljan i za mene i za druge. Ja sjeban oni sjebani. Stvar je bila u tome da mi je istina kao vrednost u kontekstu društvenih odnosa bila jako visoka i prosto sam morao da kažem šta mislim i da budem “u pravu“. Jer sam se osećao dobro kad kažem istinu, a nisam shvatao da je ta istina u stvari moja precepcija neke situacije ili osobe i da ja time činim da se druga osoba oseća loše. Al nema veze, važno je da se ja osećam dobro i moćno. Interesantno je to da sam retko delio komplimente i činio da se neko lepo oseća. To se dešavalo iz dva razloga, prvi je taj da nisam imao od koga da naučim jer su svi “spuštali“ druge i kako ja da nekog hvalim dok on mene kudi. Nema šanse! Drugi razlog je bilo ono čuveno “Istina boli“ i ja ti bato kažem istinu, a ti se češi. Mooolim lepo, izreka kaže da to mora tako da bude i nikako drugačije, TAČKA.
Mnogo štošta sam ja shvatao zdravo za gotovo jer sam mislio da je to tako i nikako drugačije. Istina je na ceni i to mora da se sluša, a matorci znaju istinu i šta je dobro za nas. Kad iznesem svoje mišljenje sledi poklapanje u stilu :“Slušaj mali da ti ja nešto ka’em…“ I u tim momentima bih se osećao neprijatno jer ne smeš čoveku sa “iskustvom“ da protivrečiš. Taj neprijatan osećaj bi bio propraćen nesvesnim pitanjem “Šta to znači?“, a pošto nisam imao iskustva to bi značilo da sam glup. I puf, etiketa je zalepljena. Bilo je mnogo etiketa ovog tipa, toliko da sam mogao postati ozbiljan biznismen samo prodajući ovu vrstu etiketa. Tada u tom okruženju gde sam odrastao niko nije imao spoznaju, da neko nema dovoljno informacija, opcija ili to da ima drugačija interesovanja, već bi odmah koristili priliku da ako nešto ne znaš da te proglase za glupaka. Šta ćeš malo mesto, nema nikakvih dešavanja pa nova budala uvek dobro dođe. I zbog takvih pametnjakovića u selu je vladala neka opšta tišina, niko ništa ne sme da pita ili da kaže svoje mišljenje da ga ne bi prozivali.
Ali promućuran sam ti ja i moj radoznali um. I ovde sam stekao uvid, da su tupadžije najglasnije i da su veoma sugurni u svoju glupost čak i ponosni na nju. Video sam da takvi umeju i školovanog čoveka da uvuku u svoju glupost i da mu život učine mizernim. Oduvek sam voleo da učim i uvideo sam da znanje nema šansu pored čoveka koji je siguran i ponosan na svoju zatucanost. I nekako sam nesvesno sebi obećao da ću naći način da se nosim sa ovakvim ljudima. Čak ne moram ni da se nosim, već je dovoljno da se osećam apsolutno fantastično i da znam svoj pravac u životu. Da radim u svojim interesima i da ostvarujem željene rezultate.
Ovo je bilo otkrivanje frejmova. Tada nisam znao da se to tako zove, ali sam bio siguran da su prisutni u svakoj interakciji između ljudi. Pored frejmova primetio sam i da ljudi “uvijaju“ kad pričaju, znate onu izreku “Obilazi ko Milosav oko Save“ ili “Obilazi kao kiša oko Kragujevca“. To su vam oni ljudi koji ti pričaju priču, kažu ti nešto, ti čuješ rečenicu, ali primetiš da tu ima još nečega što je ostalo nerečeno. To se u NPL-u zovu pretpostavke. Iliti narodski rečeno “čitanje između redova“. Pretpostavke često znaju biti izvor nesporazuma, ali ako se koriste na koristan način one čine da naša komunikacija biva i zanimljiva  i duhovita i blagotvorna i lekovita.
Ovde ću stati sa nabrajanjem situacija, jer to je sada sve prošlost. Sada kad imam znanja iz NLP-a ovo mi sve deluje kao jedan dobar vic. I to je dobro, jer kad se setiš ti se smeješ. Nekad bi me bilo sramota da pričam o ovome, a sad pričam o ovome opušteno i smešno meni, smešno i drugima.
Skrenuću vam pažnju, samo na kratko, na ona limitirajuća uverenja. Ona su učinila da tokom vremena počnem da gomilam neprijatna osećana u vezi devojaka, u vezi ljudi, sveta koji je ne fer i u vezi samog sebe. Ovo je sve činilo da moj društveni život bude oskudniji isto tako i ljubavni život. Plus nisam smeo ništa ni da pitam druge jer sam se plašio da će me ismevati i praviti budalom.
To je bilo tako dok se nisam susreo sa NLP-om. Od tada su počele da se dešavaju fantastične promene i dešavaju se i dešavaće se.

Sustet sa NLP-om
Svetlo na kraju tunela

Završio sam srednju školu i krenuo na faks. Tokom druge godine školovanja sam se preselio u Beograd i tako su mi se otvorile neke nove mogućnosti. I dalje sam nosio ona stara uverenja koja su se ojačala tokom perioda provedenog u bogosloviji. Interesatna stvar jeste da sam u to vreme bio dobar student, imao sam devojku i posao i osećao sam se nikad nesrećnije. Video sa da nešto moram da promenim. Posle par godina rastao sam se sa devojkom, i da ne bih mislio na nju, tu prošlu ljubav sam zamenio sa mojom starom ljubavlju iz detinjstva. Ne, nisu igrice u pitanju. To su borilačke veštine i konačno mogao sam da ostvarim sve one stvari što sam kao klinac gledao u filmovima.To mi je otvorilo nove vidike, video sam da sve ono što je na filmovima prikazano da je to samo koreografija i da to nema veze sa realnošću. Uvideo sam da su u stvarnosti ove veštine veoma efikasne i da nema potrebe za onim vratolomijama. Moje samopouzdanje je skočilo, osećao sam se moćno. Taman sam pomislio to sad sam siguran u sebe, kidam, sad ću i ženske da osvajam. Kad ono “Prc Milojka“, uradio sam generalizaciju. Mislio sam da ako mi je komforno u borbi da će tako isto biti i sa devojkama, al nije. Video sam da tu treperim kao list na vetru. Uvati me opet depra. Ne zato što sam sklon depresiji, nego što sam verovao da ako počnem da se nerviram da će to rešiti moje probleme. Al depra stiska, rešenja nigde, a o ribama da ne pričam. Rekoh sebi:“Ajde opet na tablu za crtanje“. Krenem ti ja opet da istražujem, kao da sam znao za NLP aksiom :“Imanje opcija je bolje nego nemanje opcija“. Naiđem ja na jednog našeg MMA borca koji ima svoju akdemiju i tamo piše NLP praktičar, pomislih ovaj bankar. Al golica nešto moju radoznalost. Kažu “radoznalost je ubila mačku“, velim ja sebi :“koga briga, ja sam mačor“. Ispostavi se da sam doživeo veliku spoznaju. NLP nije banka. NLP je nauka o uspehu, komunikaciji i modelovanju izuzetnosti. Do tada nisam ni čuo za reči komunikacione veštine. Počnem ti ja da malo čeprkam i vidim da je to ono što mi treba. Treba mi da efikasno pričam sa ljudima, da mogu da menjam nekorisna ponašanja i naravno za devojke. Za šta drugo. Kažem sebi super ovo je za mene i šta se tad poče dešavati. Ja vidim tamo lepa stranica, uspešni ljudi, nasmejani, vedri i naravno cena od 1000 evra. To je sve ono što ja nisam imao. Rekoh bilo je lepo dok je trajalo. Nema ništa od toga, znaš ti šta je 1000 evra, eeeeeeeeej. Nastavim ja da čačkam dalje izbaci mi tamo NLP zavođenje. Aj da vidim i to čudo, ovaj kao podučava da se muvaju ženske. Kao da tu ima šta da se uči. Uđem na stranicu pogledam, pročitam onih par tekstova i puknem. Kad nisam razbio onaj kompjuter od besa, tri dana nisam sebi došo.
Zaboravim ti ja to na neko vreme i vidim ništa se ne dešava ja se isto osećam, ženski nigde. Pomislih ovo ne valja, aj da se ja vratim na onaj sajt tekst po tekst i vidim dečko ima pravo. Sve je tako kako je rekao, samo je meni u tom momentu bilo teško da prihvatim istinu. Dobio sam još jedan šamar od života, hvala mu na tome. Skinem ti ja neku pik ap literaturu kad ono tamo svi o NLP-u pričaju. Posle nekoliko knjiga vidim ja koliko to vredi i za šta sve može da se koristi, bio sam kupljen. Zajebavam se, bio sam kupljen kad sam mislio da je NLP banka. Samo me onih 1000 evra mnogo žulja. Mnogo je to brate za tamo neka slova na artiji. Rekoh sebi, jednog dana ja ću ovo pokidati. Ja ovo želim, jebeš letovanja i gedžete, čak ni na kola nisam mislio, to je to, završiću ja. Stavim ti ja to opet po strani i krenem sa onim što mogu. Počnem da gutam literaturu koja se bavi ličnim razvojem, pa trening asertivnosti, pa emotivne pismenosti, literatura o NLP-u.
Neki se tu pomak napravio, malo bolje sam se ja tu osećao, ali ništa posebno. Počeo ja i devojke da muvam. Al opet ide nešto sporo. Upoznam ja neku devojcicu slatkaaaaa ko šećer, moj tip totalno. Krenem u akciju ide sve to lepo, pokazuje ona interesovanje, al onako strogo vaspitana pa je sve sramota i mnogo tvrdi pazar. Setim se ja pikap literature i prepoznam ova je trošač vremena. Kažem sebi:“Zaključavaj prodaju u stilu Brajana Trejsija
il’ ti omatori pored ove“. Upotrebim ti ja radikalnu iskrenost  kažem ti ja šta mi je na duši. A ona bezobraznica i dalje igra igru. Reče ona meni tu nešto i ja nasede na priču, nisam mogo više da izdržim ovaj mentalni ping pong. Kažem sebi:“Dosije zatvoren“. Vratim se kući isfrustriran i besan na sebe. Skontam da sam frejmovan i da sam upao u mentalitet nestašice. Aaa bato sad baratam pojmovima, čitao se Misteri. Pukne mi pred očima, jebeš oni 1000 evra, uzimam telefon i zovem Zorana. A Zoran se nejavljaaaaaaaaaaaa. De si Srbine sad kad mi trebaš, nemoj da se predomislim. Javlja mi se Zoki u 10 uveče, kaže mi da NLP počinje za desetak dana, kreće standardna priča o tome šta mogu da očekujem šta ću naučiti, ma pusti ti to, kupujem. Neće mene više niko driblati, sad Mateja uzvraća udarac.

Nov početak
Ulazak u čaroliju…dublje…i dublje…SADA.

Dolazim na prvi dan treninga sa pomešanim osećaljima. Ujedno sam uzbuđen i uplašen. Svestan sam da brzo učim i kapiram i tu osećam samopouzdanje, plus sam bio i malo potkovan u vezi same materije koja se obrađuje na prvom modulu. A sa druge strane plašim se da imam prevelika očekivanja koja će biti srušena već posle prvog dana. Pored svega toga mi se motaju i misli o tome , kako ću ja raditi sve one vežbe, pa me sramota da kažem svoje probleme pred drugima, a upravo zbog toga sam došao. Popeh se nekako na peti sprat, dočeka me nasmejan čovek, pozdravih se sa njim, al’ nikako da se predstavim jer nisam mogao da dođem do daha. Dobra stvar one stepenice. Upoznah se sa članovima grupe stisnuti oni, stisnut ja, neprijatno svima, a Zoki se smeška. Ajd tu smo gde smo, vreme je da se krene u iskustvo. Da ne bih previše širio priču sa detaljima, fokusiraću se samo na neke moje ahaaa momente. Posle prvog dana ja sam bio iscrpljen kao nikad u životu i kada sam se vratio kući, samo sam večerao i zaspao. Nikad nisam zaspao u 8 sati uveče. Sutradan smo radili još neke vežbice gde smo iskusili kako samo kroz imitiranje druge osobe može da se stvori prisna veza. Sve to meni delovalo bez veze, al kad sam platio šta je tu je, glumi. Interesantna stvar kod ovih uvodnih vežbi koje se tiču raporta, da one kada se čitaju deluju debilno, a mene bilo sramota da radim vežbu jer je debilna. Ali sam ipak uradio i čarolija je počela da se pojavljuje. Tek kroz iskustvo mi spoznamo ono što logika u koju se kunemo, ne može. I tako su počeli da mi se otvaraju novi vidici.
Nakon završetka prvog modula otišao sam sa pomešanim osećanjima kao i što sam došao. Počinjem opet da se kolebam, za šta sam ja pare dao. Gledam onu skriptu, kaže “miroring i mečing“, rekoh “provali li me neko da ga imitiram ima da mi sašije šamarčinu da sa puši“. Al idemo pa da vidimo šta će se dogoditi. Buljim ti ja ljudima u oči ne bi li video da’l je ovaj ili onaj, a ubi me i strah i sramota, i tako tri nedelje. Najjače mi bilo kad sam otišao na posao ulazim u zbornicu i osećam se kao špijun i tripujem da me svi gledaju i da sam provaljen. Sedam i znojim se ko prase u Teheranu gledam s kim da vatam raport. Vidim koleginicu pored mene, prekrštam ti ja noge, nameštam ruke, a ona me gleda, rekoh “gotovo provaljen sam“, isteče dva minuta, prekidam vežbu. Rekoh “ne znam da’l sam ga uhvatio, al bitno je da je gotovo“. Tako je trajalo nekoliko meseci dok nisam navikao i sada mi je komforno sa tim. Interesantno mi je to bilo da su ovo neverovatno jednostavne vežbe, ali kad treba da se urade svesno po prvi put zna da bude neprijatno. Tačnije neprijatnim ga čini naša velika samo svesnost i zbog toga mislimo da je sva pažnja ovoga sveta usmerena na nas, a činjenica je da je svako u svom svetu.
Posle par nedelja dolazim na drugi modul. Svi smo puni utisaka i svako priča šta je doživeo i šta je sve drugačije. Isto smo tu stisnuti i nismo se oslobodili. Na ovom modelu sam doživeo dosta pomaka. Samo iskustvo mi je bilo neprijatno, ali veoma korisno. Ovde se velika pažnja posvećuje postavljanju ciljeva, jer bez njih mi nemamo gde da usmerimo svoje resurse, a ne možemo ni da se pokrenemo na akciju. Tokom vežbi postavljanja cilja sam pomešano osećao i bes i sramotu i frustraciju, svašta nešto. Bio sam besan jer nisam kupovao priču o bahatom cilju i to mi je delovalo nerealno. Činilo mi se kao da lažem sebe, ja tu nešto našaram i to se ostvari. Ma nema šanse, jebeš ti ovo. Isto sam osećao i sramotu da ja to nešto poželim, ćuti tu i budi sirotinja, uzmi nešto malo, ono su pusti snovi. Sve se ovo dešavalo jer nisam znao da je to sve dizajnirano kako bi se pokrenuli naši resursi koji se nalaze u našoj podsvesti. A kad resursi navru cilj je ostvaren. Vežbe za cilj sam odradio kako bih stekao iskustvo. Bilo mi je neprijatno, ali sam stekao vredne uvide o tome gde imam mesta za napredak. Ciljevi su jako bitna stvar i korisno je svoj fokus na njih usmeriti. Nakon toga je usledilo kalibriranje gde sam naučio da razdvojim ponašanje od etikete. Ovo mi je bilo jako vredno, jer sam primetio da ljudi vole da procenjuju druge i ja sam tripovao da sam dobar u tome. Nisam ni bio svestan koliko sam bio daleko od istine. Posle toga smo radili još nešto i od svega toga meni je najviše prijao Miltonov model. Ništa ja tu nisam razumeo, ali bitno je da sam se prijatno osećao. Tu sam stekao uvid kako prijatan tonalitet i onako išarane reči mogu da opuste čoveka.
Nakon ovog modula počeo sam da se uzdržavam od etiketiranja i primetio sam da se lepše osećam. Video sam da nisu drugi ljudi odgovorni za moje stanje, već ja sam.
Na trećem modulu smo radili hipnozu i tu sam video da je jako dobra za relaksaciju i za umirenje kritičkog uma, što omogućava da do nas lakše dopru pozitivne sugestije. Veoma je efikasna za umirenje blebetala i meni je koristila i koristi mi  i sada sve više i više. Prava poslastica mi je bila meta-model. Kratko i jasno objašnjeno 12 jezičkih nepravilnosti, složeno u tri grupice, baš onako kako moj um voli, prava bombonica. Ovo je bilo veliko otkrivenje za mene, ljubav na prvi pogled. To je skup jako prodornih i efikasnih pitanja pored kojih problem ne može da opstane. Ono o čemu treba da povedemo računa jeste što nas izbacuje iz raporta pa moramo da koristimo omekšivače i prifrejm. A ja sam tako oduševljen ovim. Kada se modul završio počeo sam da ga koristim odmah, do duše traljavo, ali odmah. Kakav raport, sad je došlo mojih pet minuta. Kad neko nešto kaže, ja ga opletem sa kojim pitanjem, ovaj ili ova pobeli. Osećaj je dobar.
O četvrtom modulu sam od Zokija slušao od samog početka, a znao sam za tu tematiku i iz pik ap literature. Došlo je vreme za frejmove. Dolazim naložen, pun entuzijazma, Zoki hvali ovu tehniku i tako dodaje ulje na vatru. Posle objašnjenja kreću vežbe, treba tamo da se rifrejmuju neke rečenice. I stvari kreću naopako. Setim se ja kako sam upadao u neke frejmove razbesnim se u sebi i zablokiram. Počnem da tripujem kako sam glup. Rekoh :“gotovo, nema od ovog leba“, kad ovo ne mogu da naučim nema od mene ništa. Odradim one vežbe ,a osećanje me ne popušta. Otišao sam tog dana sjeban. Sutradan smo radili submodalitete. Interesantna stvar, šta sve možeš sa njima da uradiš. I tu se nisam nešto proslavio nabio sam sebi priču u glavu toliko grandioznu, da nisu mogle ni slike da mi se po jave pred očima. Tako da je i ovaj dan bilo poprilično neprijatno. Tu mi se pomešala velika želja i očekivanja, previše sam očekivao od sebe, a ovo radim po prvi put. Posle modula kada su emocije popustile, počeo sam malo da se igram sa frejmovima i primetio sam da je to zapravo zabavno i da je to samo delić od onoga što me čeka na masteru. Što se tiče submodaliteta oni su veoma delotvorni, a slike su mi se počele pojavljivati kada sam se malo opustio i onda sam se mogao igrati i sa njima. Interesantna stvar sa submodalitetima je ta što je nekad dovoljno da samo odaljiš sliku od sebe ili da se disociraš iz slike i tvoj doživljaj tog nekadašnjeg iskustva se menja. Ponovo doživljavaš ono neko neprijatno iskustvo na prijatan način. Neprijatne emocije se otpuštaju i nastupa mir ili radost, jer te ta slika više ne proganja. Submodaliteti su zakon.
Peti modul je bio rezervisan za meta programe. Meta programi su naši filteri kroz koje mi filtriramo informacije koje nam dolaze iz spoljne realnosti. I od tih filtriranih informacija zavisiće naše ponašanje u različitim kontekstima, a i u većini slučajeva. Ovde smo akcenat stavili na osnovna četiri koje smo mi nazvali voda, vatra, vazduh i zemlja. Zoki nam je objasnio kako ovi filteri propustaju informacije i kako osoba koja ih dominantno koristi ima tendenciju da se ponaša. Važno je upamtiti da ima tendenciju da se ponaša, a ne da je to sama osoba. Ovi filteri nisu zakon uklesan u kamenu i mogu se meljati, a sa njima i naše ponašanje. Važno je biti i svestan pojma konteksta, jer se osobe ponašaju različito u određenim kontekstima. Ono što je meni bilo korisno ovde jeste što sam stekao razumevalje o ljudima i to da moj filter nije moja sudbina, već samo da utiče na moje ponašanje u određenim kontekstima. Plus razumevanje ovih filtera nam omogućava lakše de se povežemo s različitim tipovima ljudi, dovoljno je da primetiš kako on/ona obrađuju informacije i ti svoju komunikaciju prilagodiš i eto raporta. Sam modul je bio malo zamarajući jer je bilo dosta teorije, a malo vežbi. Tako mora da bude jer su meta programi najnesvesniji od svih filtera i jako su bitni za efikasnu komunikaciju. Nakon ovog modula počeo sam da primećujem kako koji ljudi obrađuju informacije, doduše ne na eksperskom nivou, ali za početak dovoljno. Dovoljni da se ne nerviram u prisustvu nekih ljudi. To sam primetio kad sam pričao sa jednim drugarom koji je zemlja, udavi on sa detaljima. Dobar dečko, al kad on nešto doživi od dva minuta on to priča pola sata. Rekoh “evo ovaj udavi me opet“. I tog momenta mi sine u glavi reč “pa on je zemlja“ i moje raspoloženje se promenilo. Čak mi je postalo zanimljivo, rekoh sebi:“ e baš ću da ga saslušam dokle će da ide“.
Nakon ovoga je usledio modul šest. Radili smo modelovanje i strategije. Procesom modelovanja je nastao i sam NLP, pa se može reći da je ti i primarna tehnika, a strategije su skup elemenata i sekvenci koje mi ponavljamo i uvek dobijemo isti rezultat. Ono što je meni otvorilo oči jeste to da šta god mi radimo, mi to svesni ili nesvesno želimo da radimo, pa čak iako je to destruktivno po nas. Mi time nešto dobijamo. Kada sam to čuo mozak mi je procvrčao. Pomislih kako tamo neki pijanac želi da se ubija od alkohola i šta time on dobija. Kako on može sebi da želi zlo. A stvar je zapravo drugačija, on to sebi radi jer želi sebi dobro. I to ga motiviše. On je savršeno motivisan za destruktivno ponašanje i plus ima dobru nameru. Ludilo. Dobra stvar ovoga što mi možemo da uzmemo ovu strategiju i da je instaliramo za neko korisno ponašanje. Što se tiče strategija uvideo sam da mi za svako ponašanje imamo strategiju tj. kako mi radimo to što radimo. Bilo da je to spavanje, zaljubljivanje, sport, uspeh, devojke, sve. I kada to prepoznamo, to jest elemente i kojim redom oni idu mi to možemo da promenimo ili možemo da izbrišemo nekorisnu strategiju. Stvar je jednostavna, samo elicitiramo strategiju i izbrljamo njene delove i nje više nema. Nakon ovog modula nisam svesno modelovao nikog, ali mi je pomoglo dosta prilikom komunikacije sa ljudima. Na primer vidim da ta osoba nešto radi ili se ponaša i ja joj postavim par pitanja i eto ti prijatnog razgovora. Ta osoba se oseti prijatno, a i ja nešto korisno naučim.
Uskoro je usledila i setifikacija, položio sam i dobio sertifikat NLP praktičara. Ostvario sam svoj dugogodišnji cilj. Interesantna stvar je ta da sam se osećao nekako ravnodušno. Gledam onu diplomu, sve je drugačije, a i nije. Promene su se desile i nije bilo neke euforije. Reko možda tako treba. Ali bio sam zadovoljan. Već sam sebi postavio novi cilj da budem vrhunski NLP praktočar, nema dalje. Ono što mi je tek došlo kasnije jeste da sam ja tokom ovih godina imao meni jako bitan cilj koji mi je davao energiju i koji sam ja postigao. Na samom kraju bilo je prisutno zadovoljstvo, ali ne neko veliko. Ono što je najinteresantnije jeste da je pravo uzbuđenje bilo tokom putovanja. Konačno sam skontao šta znači imati alav cilj. On te mami i vuče na put, a put ti daje uzbuđenje.
Nakon ovoga sam smišljao strategiju i načine kako da postanem vrhunski NLP praktičar, kako to što efikasnije da složim u podsvest i naravno kako to da primenjujem svakodnevno. Jer ja sam postigao svoj cilj, velim dovoljno je, za sada. Tada mi je Zoki predložio da razmislim o tome dali bi mo bilo OK da krenem i na Master. O tome nisam nešto posebno razmišljao, mislim nešto ima vremena. Rekoh ajde porazmisliću. Nije mi dugo trebalo i rešio sam da krenem, jer sam prepoznao veliku vrednost koju NLP daje, mogu ja to. I tako sam krenuo na put majstora.

Na putu majstora

O masteru nisam znao ništa, nisam ni razmišljao o tome, nisam znao ni šta da očekujem. I to je dobro. Nalazim se na prvom modulu sa već poznatim ljudima i sve je totalno opušteno. Zoki nam tu nešto malo ispriča, i mi odmah kretosmo u iskustvo. Naučili smo GROW model,i prvog dana postali smo koučevi. I dalje se tu mešao moj kritički um, ma kaki kouč, da biti to bio trebati ovo i ovo i ovo, bla, bla. Ali pošto sam već imao iskustva od ranije, rekoh sebi, ćuti i samo se prepusti. U početku sam se osećao izgubljeno i tu sam osećao i sramotu i frustraciju. Navikao sam da držim konce u mojim rukama i da mi bude komforno. Ovde sam bio van zone komfora i nisam imao pojma šta radim. Ko zna zašto je to dobro, ostavio sam kritičara po strani i nastavio da šaram sa onim pitanjima. Dobro je izaći iz zone komfora. Uprkos toj nekoj početnoj traljavosti o neprijatnim osećanjima sve se završilo dobro i ja sam otišao zadovoljan. Ipak je bio ovo moj domen, opet 4 grupice pitanja, za cilj, realnost, opcije i volju i samo rokaj. Sve je imalo smisla. Ovo mi se dopalo i počeo sam odmah da koristim. Koristan uvid koji sam stekao je taj da kada se nađeš u nekoj situaciji i kada ti neko priča jeste da se ne pecaš za reči i postupke sagovornika. To jest što bi narodski rekli “da se ne primaš“. Korisno je napraviti pauzu, pustiti da to lebdi u vazduhu, pa onda postaviti neko od ovih moćnih pitanja. A ja sam bio sklon da se primam.
Kasnije su usledili i drugi moduli na kojima smo obrađivali po jednu moćnu temu i učili smo da što efikasnije i bolje integrišemo svo znanje koje smo stekli na praktičaru. Svaki modul je bio fascinantan, ali svaki i na svakom smo dobijali moćne tehnike. Ovde bih posebno izdvojio Rapid rifrejming, majnd bending i vrednosti.
Ovog puta mi je frejmovanje prijalo i tek onda sam shvatio kako to sve funkcioniše. Ovo je bio nastavak onoga sa praktičara i mnogo sam proširio mapu i olabavio konstrukte u glavi. Plus proširio sam svoje NLP resurse i uvideo sam na koje načine možeš da vodiš ljudski um.
Što se tiče majndbendinga ovo je bio definitivno najprijatiji i najzabavniji modul ikada. U našem umu ne vladaju isti zakoni kao u fizičkom svetu i ti bukvalno možeš da se igraš sa vremenom, prostorom, materijom i energijm. Koristiš reći na način na koji ih nikada nisi koristio. Pričaš tamo neke zavrzlame, svesni um ludi, jer kršiš sva pravila i zakone logike, a u telu se osećaš sjajno. Malo me je mračio logički um, ali sam ga stavio po strani, blebetao sam nešto i osećao se fantastično. Ovo je uvećalo moju želju za hipnozom. Otkrio sam rudnik zlata.
I završiću ovo izlaganje sa temom o vrednostima. Vrednosti su naši motivatori i šta god da mi radimo, bilo to korisno ili nekorisno, mi to radimo jer nam je to vredno. Čak i iza destruktivnog ponašanja se nalazi vrednost, jer da toga nema to taj čovek ne bi ni radio. Vredna stvar ovde što sam naučio je to da ljudi generalizuju vrednosti na različite kontekste, a to nije korisno. Recimo jaka vrednost bezbednost nije podjednako korisna u kontekstu planinarenja i muško ženskih odnosa. U prvom je veoma važna i čuva te od pada, a u drugom te sabotira jer čini da se osećaš ugroženo u društvu žena. I druga stvar jeste to da vrednosti mogu biti u konfliktu i u čoveku mogu stvoriti različite delove. To vam je ono kad jedan deo vas hoće da ustane iz kreveta, a drugi hoće da ostane i odspava još malo. E ja sam za sebe mislio da sam lenčuga ona najveća zbog toga. Ali kad sam čuo da to nisam ja, nego tamo neki deo, to mi je olabavilo mapu i već sam video rešenje problema. Odradiš pregovaranje između delova i ujutru ustaješ pun energije i osećaš se fantastično.
Ovo su neki od najvećih utisaka koje nosim sa puta NLP uzrastanja. Svakim modulom sam pravio pomak po pomak i promena mi se dešavala pred očima. Nekad bi bilo trenutno, a nekad kroz nekoliko dana ili nedelja i svakako sigurno. Promena je proces i dobro je što se ona stalno dešava. Mi se menjamo hteli ili ne. A NLP je kormilo koje nam omogućava da svoj brod usmeravamo gde želimo  u moru promena. Bez NLP-a možemo se često zadesiti u buri, a sa NLP-om krstarimo po najlepšim destinacijama. Kada se zapitam šta je sada sve drugačije, rekao bih da sam mnogo mirniji, osećam se sigunije, samopouzdanje mi je poraslo i lako komuniciram sa ljudima i životnom okolnostima. U svoju podsvest sam posejao moćno znanje za koje znam da će da se razvija i raste kao moćno, prelepo i vredno drvo.
Ovaj put je fantastičan, idemo dalje. Završio sam master i opet sam na početku. Doživeo sam mnoge krajeve i početke i na svakom početku sam govorio:“Ajmo Jovo nanovo“, sa ne tako velikim oduševljenjem. Ali ovom početku apsolutno fantastičnog razvoja se radujem. Naučio sam mnoge korisne i sjajne stvari i upoznao divne ljude. Zahvalio bih se mnogo izvanrednom treneru Zoranu i svim divnim kolegama sa praktičara i mastera, jer bez njih ne bih uspeo.
Drugari hvala svima.

By university | septembar 24, 2016

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

devica e1432640178375

Često porodica dovede ćerku tinejdžerku zato što nešto nije u redu sa njom. Ona uživa u seksu i oni ne mogu da je zaustave u tome. Govorimo o idealističko, moralističko, nečuvenom zadatku: učiniti da neko ponovo postane devica.

Roditelji traže od tebe da ubediš njihovu ćerku da seks nije stvarno prijatan, i da je opasan i da ako nastavi da uživa, uticaće na nju na taj način da će se kajati do kraja života. Neki terapeuti ustvari i preuzmu taj zadatak … i neki čak i uspeju.

Jedan otac je bukvalno dovukao njegovu ćerku kod mene dok joj je uvrtao ruku pozadi i ugurao je u stolicu, i dreknu “SEDI DOLE”
“Da li nešto nije u redu?” Pitam ja.
“Ova devojka je mala kurva!”
“Ne treba mi kurva. Zašto ste je doveli?”

Ovo je prekid njegove realnosti. Ove prve izjave su mi omiljene. Stvarno možete da spržite nečiji um ovakvim rečima. Pitajte ga jedno pitanje posle toga i on se nikad više neće moći vratiti tamo gde je bio.
“Ne, ne, nije to ono što ja kažem.”
“Ko je ta devojka?”
“Moja ćerka.”
“Pretvorili ste ćerku u kurvu?!!!”
“Ne, ne, ne razumete.”
“I doveli ste je kod mene? Odvratno!”
“Ne, ne, ne, sve ste pogrešno razumeli.”

Ovaj čovek koji je došao uz lupanje i vikanje sada moli da ga razumem. Totalno se preokrenuo iz napadanja ćerke u branjenje sebe. Za to vreme je ćerka uživala. Ona je mislila da je ovo prelepo.
“Ok, objasnite mi.”
“Ja samo mislim da će joj se dogoditi te razne ružne stvari.”
“Pa, ako je učite toj profesiji, sigurno ste u pravu.”
“Ne, ne, vidite …”
“Pa, šta želite da ja uradim? Šta Vi želite?”

Onda je krenuo da opisuje sve stvari koje je želeo. Kada je završio ja sam rekao “Doveli ste je ovde uvrćući joj ruku iza leđa i cimajući je okolo. Tako se postupa sa prostitutkama. To je Vi trenirate da radi.”
“Pa, ja sam želeo da je prisilim na to …”
“O, prisila je uči da muškarci kontrolišu žene bacakajući ih okolo, naređujući im, uvrćući im ruku iza leđa, prisiljavajući ih da rade stvari protiv svoje volje ” To je nešto što makroi rade. Onda je jedina preostala stvar da krene da naplaćuje za to.
”Ne, to nije ono što ja radim. Ona spava sa njenim dečkom.”
“Da li mu naplaćuje?”
“Ne.”
“Da li ga voli?”
“Ona je previše mlada da bi volela.”
“Zar nije volela Vas kad je bila mala devojčica?” … Pojavljuje se slika kada je bila mala devojčica, sedi na tatinom krilu. Skoro uvek možeš da kupiš starijeg muškarca sa ovom slikom.
“Hajte da Vas pitam nešto. Pogledajte svoju ćerku … Zar ne želite da bude sposobna da oseća ljubav, i da uživa u seksualnom ponašanju? Moralne norme su se promenile i Vi ne morate to da volite, ali koliko bi ste voleli da je jedini način učenja o interakciji sa muškarcem za nju bio način na koji ste je Vi doveli ovde kod mene pre par minuta. I da je čekala da napuni 25 i uda se za nekoga ko je bije, bacaka unaokolo, maltretira je, prisiljava je da radi stvari protiv svoje volje.”
“Ali ona može da pogreši i to će je povrediti.”
“To je moguće. Kroz dve godine možda je ovaj momak ostavi i pobegne glavom bez obzira. I kada se oseća loše i usamljeno … neće imati kuda da ode, zato što će Vas mrzeti iz petnih žila. Ako dođe kod Vas vi ćete samo reći ‘Rekao sam ti.’ ”
“Čak i ako uspe sama u tom periodu da nastavi i nađe nekog drugog i kreira pravu vezu, kada bude imala decu –vaše unuke- nikada neće doći da Vam ih pokaže, zato što će se sećati šta ste joj uradili i neće želeti da njena deca to uče …”

Sada otac ne zna šta da misli. Ovo je kako dalje utičete na njega. Pogledate ga pravo u oči i kažete “Zar nije važnije da ona nauči da ima veze ispunjene ljubavlju? … ili treba da uči o moralu nekog muškarca koji može da je prisiljava na razne stvari protiv njene volje? To je nešto što rade makroi.”

Neka pokuša da se izvuče iz ovoga. Nema izlaza. Nema šanse da njegov um može da se vrati i da radi ono što je radio ranije. On ne može više da se ponaša kao makro. Nije bitno da li prisiljavaš nekog da ne radi nešto ili da radi nešto, i da li prisiljavaš nekog da radi nešto dobro ili nešto loše. Način na koji je prisiljava je uči kako da bude kontrolisana na taj način.
Problem je što on u tom momentu nema drugo ponašanje za taj kontekst.

Stao je sa ponašanjem koje je radio do sada, ali nema ponašanje kojim će zameniti staro. Morao sam da mu dam nešto, kao što je, da je nauči najbolji mogući način kako da muškarac i žena budu zajedno.

Tada, ako ovo što njegova ćerka ima sa ovim momkom nije dobro, ona neće biti zadovoljna time. I dobio je ovo. Znate šta ovo znači? On sada mora da izgradi moćnu pozitivnu vezu sa svojom suprugom, i da bude dobar prema ostalim članovima porodice i da učini da se ćerka oseća bolje dok je sa njima nego sa ovim momkom sa kojim provodi vreme.

Eto dobrog primera.

Kada se nešto dogodi što ti se ne sviđa, uvek možeš da kažeš “Tvoja je greška; Uništiću te.” Ovo je verovatno bilo korisno ponašanje u džungli. Ali svest može da evoluira do tačke kada kažeš “Ja imam mozak. Hajde da malo vratimo unazad. Imaj na umu šta želiš i nastavi.”

I svaki pojedinačni put kada se osetiš loše u vezi bilo čega i osećaš se zaglavljeno … ili si previše siguran ili pravedan … Nadam se da je tu mali glasić u tvojoj glavi koji kaže “Dobijaš ono što zaslužuješ!” I ako osećaš da ne postoji ništa što možeš da uradiš u vezi toga, u pravu si … dok ne uđeš unutra svoga uma i vratiš unazad, i unazad, i unazad, kako bi mogao da kreneš napred, ka tome na drugi način.

U ovom primeru možemo videti banalnost tema kojima se bavimo i kako se možemo zaglaviti u nekorisnom mentalnom sklopu koji uništava sve učesnike, kao i kako se može doći do konkretne promene u intervenciji od samo nekoliko minuta.

Odlomak iz knjige
Use Your Brain For a Change, Richard Bandler cofounder of NLP

By Zoran Drobnjak | februar 22, 2015

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

 

reziserPrvi neizostavni korak ka dobijanju onoga šta želite od života jeste ovo: odlučite šta želite.

BEN STAJN, glumac i pisac

Scenario 1:

Sedi čita novine uz jutarnju kafu i komentariše “Ovaj Vučić opet … Ako on ne izvuče ovu zemlju, šta ćemo onda … Kažu da će nam biti bolje 2017. Da li da verujem u to ili ne? I pre su mi tako govorili. Šta ako je neko dobio dete u nekoj godini. Da li mu je bolja ta godina ili sledeća koja je imala 2% veći bruto društveni proizvod? Ako je nekom pobegla žena sa najboljim prijateljem ove godine da li ona može biti bolja od prethodne kada su se zaljubljeno držali za ruke i šetali pored reke, samo zato što je napravljen most ka Borči ili zato što je smanjena nezaposlenost za 2%. Meni treba poboljšanje od 5 puta od ovoga što imam. Kada ću to dobiti kad ovi pričaju o poboljšanju od po 2% uz višegodišnji mukotrpan rad? Nikad mi ovi neće dati ono što ja želim. Idem da uplatim loto. Izlazi napolje. Dan mu je nekako tmuran i siv. Pogled uprt u zemlju. Težina na licu. Oblik kičme kao da nosi džak cementa na njoj. Kao da se pita “Dokle bre ova kriza?” Uplaćuje Loto i pomisli “Ma i ovi su lopovi” …”

Scenario 2:

Sedi uz jutarnju kafu i planira današnji dan. (Već se istuširao i odradio jutarnje trčanje i sklekove) Fantazira u svojoj glavi šta će sve uraditi danas i piše “ToDo listu”. Dok ima jasnu sliku šta sve završava danas odmah ima i dobar osećaj postignuća i uživa u rezultatu koji dolazi uz sve ovo završeno. Pogleda kroz prozor i pomisli “Kakav fantastičan dan”. Izlazi napolje, uz harizmatičan osmeh poželi dobro jutro komšinici sa II sprata. Uživa u lepom danu i brzom šetanju do posla dok razmišlja o prvim aktivnostima današnjeg dana. …

Svako od nas živi svoj život sa ponašanjima, navikama, strategijama i metaforama koje imamo. Sve to smo stekli negde usput. Pokupili smo od naših roditelja, učitelja, rođaka ili drugih bitnih figura. Ili smo ih možda sami kreirali. U zavisnoti od toga koliko smo bili okruženi uspešnim ljudima u odrastanju i od naše strategije izbora ovih ponašanja za sebe, zavisiće kako smo izvajali naš karakter. Koja su nam standardna ponašanja, navike i strategije i koje metafore živimo. Kako reagujemo ili ne reagujemo na spoljašnje stimuluse. Na šta reagujem a na šta ne. Šta primećujem a šta ne. Da li ja vodim život ili čekam da se život dogodi?

Biti SOPSTVENI REŽISER je način života.

Ovaj način podrazumeva da u svemu što ti se događa u životu sebe postavljaš kao REŽISERA. Ti si REŽISER SVEGA i pitaš se “Šta možeš da uradiš da bi imao rezultat koji želiš”. Uvek je pitanje “Šta ja mogu da uradim” i nikad nije pitanje “šta drugi treba da urade” ili “kako drugi treba da se menjaju”. Čak i ako je neophodno da drugi rade nešto drugo ti krećeš od sebe i pitaš se “Šta ja trebam da uradim drugačije kako bi drugi uradili šta treba”.

Biti SOPSTVENI REŽISER je mentalni sklop.

Kao kada ti uvek tražiš načine kako da dobiješ šta želiš, i kao kada ti uvek tačno znaš šta želiš i kao kada u svakom momentu imaš svesnost “gde me vodi ovo ponašanje”. Zamislite samo kada u svakom momentu znate šta tačno želite i imate jasan doživljaj koliko Vam ovo znači i šta je sve drugačije sa ovim ostvarenim ciljem i jednostavno tražite načine za ostvariti ovaj vaš cilj.

Biti SOPSTVENI REŽISER je lagodniji i prijatniji način života. Dok si ti sopstveni režiser, sam režiraš svoj dan i kako ćeš se ponašati i kako ćeš se osećati. Ako nešto ne ide kako si planirao ti menjaš svoja ponašanja kako bi dobio rezultat koji želiš. Dok si SOPSTVENI REŽISER ti možeš da isplaniraš i malo u napred. Dok si SOPSTVENI REŽISER ti možeš da se ponašaš na način koji će dati pozitivne rezultate i kroz 5 godina ili 20 godina ili da se ponašaš na način koji će obezbediti i tvojim potomcima da uživaju u plodovima tvoga rada.

Ne biti SOPSTVENI REŽISER je kao da čekaš šta će se dogoditi u tvom okruženju da bi reagovao. Orijentisan je kratkoročno, često do 1 meseca unapred. Svaki sledeći mesec je iznenađenje i ponovo reaguje na sve ono na šta je reagovao i prethodni mesec, kao i mesec pre toga i mesec pre toga.

Ako se ne događa ništa bitno često ljudi biraju da krenu da reaguju na sve sitnije i nebitnije stvari. Ako neko voli dramu i intenzivno iskustvo potrudiće se da sebi kreira intenzivno iskustvo iz najmanje sitnice. Ako je okrenut ka pozitivnom intenzivnom iskustvu može da bude fasciniran lepim danom ili nežnošću tek procvale ruže, ako je okrenut ka drami, kreiraće dramu iz najmanje sitnice.

Reagovanje na spoljašnje stimuluse nam je prirodno ali upravljanje našim reakcijama na spoljašnje stimuluse je veština koja je pod moranje za svaku uspešnu osobu u svakoj oblasti u kojoj je efikasna.

Glavni učesnici ova dva scenarija se susreću kod trafike za loto:

Prvi:

“Šta se ovaj ceri na ovu krizu?”

Drugi:

“Dobro jutro komšija i pomisli (Kakav radostan dan. :-)”

SOPSTVENI REŽISER traži ponašanja koja mu daju najbolji rezultat. SOPSTVENI REŽISER uči na svojim greškama kako bi bio efikasniji u budućnosti. SOPSTVENI REŽISER aktivno razmišlja o svojoj budućnosti i radi ponašanja koja će ovu budućnost učiniti lepšom i prijatnijom. SOPSTVENI REŽISER aktivno traži šta sve valja u njegovom okruženju kako bi izvukao najveću moguću vrednost za sebe iz svakog konteksta i događaja.

Neko ko nije SOPSTVENI REŽISER čeka kako će odreagovati njegovi nesvesni programi na dati spoljašnji stimulus i onda će se naslađivati izazvanom emocijom ili kukati nad nepravdom ovog sveta ili težinom života uopšte. Neko ko nije SOPSTVENI REŽISER često ne nauči ništa na svojim greškama već se pita “Zašto mi ovo ne ide” ili pomisli koliko je netalentovan u tome. Neko ko nije SOPSTVENI REŽISER se često bavi prevazilaženjem gorućih problema a o budućnosti se nada da će se “nešto” dogoditi da bude bolje (ili se ne nada). Neko ko nije SOPSTVENI REŽISER prepoznaje svoje reakcije na dato okruženje i u zavisnosti od onoga šta je probuđeno u njemu nekad uzme veću vrednost a nekad manju a nekad ništa.

I dugoročno i kratkoročno gledano biti SOPSTVENI REŽISER je lakše, lepše, isplativije, korisnije. Nekim ljudima je dovoljno samo da prepoznaju da mogu da budu SOPSTVENI REŽISER i krenuće ovim putem.

BUDI SOPSTVENI REŽISER 

SADA! Osetite zadovoljstvo kada ste svaki dan ispunjeni i radosni.

Dodaj komentar

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Verovatno svi želimo da imamo uravnotežen život, uspeh i prosperitet u životu. Kako to da imamo i probleme?
Problem imamo tamo gde radimo nešto suprotno od onoga što bismo trebali da radimo da bi smo stigli do uspeha. Problem imamo tamo gde su nam ponašanja u suprotnosti sa principima realnosti oko nas. Problem nam govori u kojoj oblasti života treba da RADIMO NEŠTO DRUGO, u odnosu na ono što smo radili do sada.
Metaforički bih rekao „problem je sličan bolu u ljudskom organizmu”. Bol je samo informacija koja nam govori „ovo što radiš uništava tvoje telo, uradi nešto drugo”. Ako stavimo ruku na vrelu ringlu osetićemo bol. Sreća naša što osećamo ovu bol, jer bez nje bi smo uništili naše telo a da nismo svesni toga. Bol nam daje informaciju OVO ŠTO RADIŠ TI NANOSI ŠTETU, URADI NEŠTO DRUGO.
Sa problemima je slično kao  sa bolom. Pokazuju nam da ponašanje koje smo imali do sada je NEODRŽIVO i da nas vodi u neku vrstu štete, pa i uništenja.
Ako imamo dugove. Znači da u stvarnom svetu malu vrednost dajemo drugima i oni nam malo plaćaju. Ili ne naplaćujemo naš rad, ili trošimo više nego što zaradimo, ili ne štedimo, ili naš rad nije cenjen (što znači da drugi prepoznaju malu vrednost u našem radu). Svaka od ovih stvari pojedinačno ili sve zajedno vode u problem sa novcem. PROBLEM NAM GOVORI URADI NEŠTO DRUGO.
Pomislite samo kakav bi naš život bio da ovo ne kreira „problem“. Ako trošimo više nego što zarađujemo i nemamo “problem” šta se događa posle duže vremena?
Probajte da nađete rešenje za ovu situaciju bez menjanja ponašanja i da ne poremetimo zakone fizike. Upišite vašu ideju u prostor za komentare pa da otvorimo raspravu.

Čovek od 30 godina živi kod roditelja i nije mu prijatno tamo i ima loš odnos sa ocem i zbog tog odnosa ima konstantan grč u stomaku. (Telo mu govori “Ovde ti ne prija, vreme je da ideš dalje.”). On ne sluša telo, već ostaje tu i svaki put kada je blizu oca grč u stomaku je jači, svaki put kada pomisli na oca, grč je jači i on ostaje i dalje u tom okruženju i grč mu sve vreme daje istu informaciju “Ovde ti ne prija, vreme je da ideš dalje.” (Grč je od prvog momenta i sve vreme kasnije samo komunikacija nesvesnog ove osobe koja mu ukazuje na to šta mu prija a šta ne. Nesvesno ima pozitivnu nameru prema ovoj osobi da joj ukaže šta je korisno za nju ali ovaj grč ako je dugo prisutan kreće i sam da oštećuje organizam osobe. Ova osoba može da dobije čir na želucu ili neku drugu komplikaciju. Nesvesno je komuniciralo sa pozitivnom namerom, ali ako ga ne slušamo ta komunikacija, koju često zovemo simptom može da preraste u nešto problematično.)
Ovde u realnosti može biti i više uticaja nagomilanih na jednom mestu, što možete prepoznati iz svog okruženja. Na primer, prvi problem može biti loš odnos sa ocem i zbog toga osoba ima grč u stomaku. Drugi problem može biti verovanje vreme je da se osamostali i stvara svoju porodicu i ima strah prema ovome i ovaj strah mu ne da da ode od kuće, a zna da bi trebao. Ta unutrašnja borba “treba da se osamostalim ali ne znam kako ću sam” opet može da prouzrokuje novi grč u stomaku koji jača onaj prethodni. Ili može doći do opadanja kose. Što dalje rađa novi problem, „ko će me ovakvog“? Ovde se može pojaviti još jedna tema “Koliko sam ja sposoban muškarac ako ne mogu da se odvojim od roditelja?” i potencijalno može imati još jedan grč u stomaku koji jača ove prethodne.
U sesijama, kada rešavamo ovakve vrste nagomilanih problema, često se događa da taman rešimo jedan problem i samo što nije došlo olakšanje ali u tom momentu se javlja sledeći koji je nekad i jači od onog prethodnog. Onda rešimo drugi problem i javi se i treći i tek posle rešenja trećeg problema dolazimo do totalne opuštenosti i olakšanja.
Problemi nam ukazuju gde imamo prostora za rast. Gde god imamo problem, tu imamo i mesta za rast. Pre svega je potrebno URADITI NEŠTO DRUGO. Ovo je naravno lakše reći nego uraditi.
Kada promenimo razmišljanje i mentalni sklop oko te oblasti gde je bio problem, menja se i naš odnos prema ponašanjima, rezultatu, okolnostima, drugim akterima …
Promenom unutrašnje mape menjamo naš doživljaj te teme. Menjamo način na koji obrađujemo informacije u vezi sa tom temom. Menjamo tumačenja raznih događaja „Šta nam ovo znači?”.
Kada se pređašnje promeni, to STARO PONAŠANJE JE često ČUDNO i neprihvatljivo. Novi mentalni sklop nameće prirodnost novog ponašanja u istim okolnostima.
Skoro sam radio sesiju gde je klijentu bila tema „zatvorenost”. Željeno stanje je bilo “otvorenost 100%”. Trenutna “otvorenost” je bila 20%. Osoba, dok je bila  „otvorena 20%”, ponašanje „izaći napolje sam“ je bilo takoreći nepodnošljivo. Spoljašnji svet je izgledao nepoznat i neprijateljski. Kako smo krenuli da pomeramo otvorenost kroz razne koučing procese menjao se i doživljaj klijenta. Dok je otvorenost rasla 20% (sedim u stanu), 30% pa 40% (već kreće ka vratima), 50% (spoljašnji svet je prijateljski prema njemu), 60% (vidi sebe ispred zgrade), 70%, 80% (igra u Knezu), 90% (ide i grli sve ljude), 100% (ima totalnu povezanost sa svetom oko sebe). Ova osoba je pravo sa sesije otišla u kafić da popije kafu sama (ovo do sada nikada nije uradila u svome životu). Sa novim mentalnim sklopom i novo ponašanje je prirodno, a ono staro postaje neprirodno i daleko.
Gde god imamo „problem” tu nam je potencijal rasta. Ovo je oblast u kojoj se možemo pozabaviti menjanjem svoje unutrašnje mape kako bi smo krenuli da se PONAŠAMO DRUGAČIJE KAKO BI SMO IMALI DRUGI REZULTAT.
Problem je informacija gde trebamo nešto da menjamo.
Naša komunikacija samih sa sobom nije uvek najjasnija. Na primer kod zarađivanja novca su nas učili da treba „raditi naporno“ da bi se zaradilo. Neko u ovo poveruje i krene da radi naporno. U realnosti ovaj recept ne funkcioniše. U realnosti, TREBA DATI VELIKU VREDNOST DRUGIM LJUDIMA DA BI I ONI BILI SPREMNI NAMA DA DAJU VELIKU VREDNOST. Ovo nema veze sa napornim radom. Ovo ima veze sa mudrim, inteligentnim radom. Ovo ima veze sa ciljno fokusiranim radom. Ovo ima veze sa nadahnutim i inspirativnim radom. Ovo ima veze sa MASIVNOM AKCIJOM.
Ako negde imamo problem, ima smisla da testiramo opšte prihvaćene mudrosti i da kroz proveru prepoznamo koja radi a koja ne i koju je potrebno menjati. Gde god imamo problem, nešto treba menjati.
Dobrodošli u svet NLP-a. Ovde izučavamo uspeh!

By | februar 11, 2015

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Šta nam treba da ostvarimo željeni rezultat? Ako želimo drugi rezultat treba da promenimo ponašanje. NLP model u pojednostavljenoj verziji podrazumeva da naše ponašanje kreira rezultat koji imamo u životu.  Samo trebamo da prepoznamo šta tačno da uradimo i onda to i uradimo i imamo rezultat koji želimo.

Definicija ludila:
Raditi stalno isto i očekivati drugi rezultat.    Albert Ajnštajn

Ostvariti željeni rezultat možemo  jedino ostvariti ako odradimo samo sva ponašanja koja je potrebno odraditi za ostvarivanje ovog rezultata.

Najlakše je odraditi ova ponašanja kad unutrašnja mapa podržava ova ponašanja i poravnata u oblasti u kojoj želiš ovaj rezultat. Kreiraj unutrašnju mapu koju želiš i kreni u akciju.

Naš um je sposoban za svako ponašanje. Koje god ponašanje neko drugi ima ili rezultat koji neko drugi ima i mi ga možemo ostvariti, uz isto ponašanje u istim okolnostima i mi dobijamo isti rezultat.

Da bi smo radili neko ponašanje potrebno je da budemo motivisani za to ponašanje, da imamo dobar osećaj dok ga radimo, da vidimo gde nas vodi i da to želimo, da imamo identitet koji podržava ovo ponašanje, da nam je prirodno, da smo dovoljan broj puta odradili ponašanje kako bi kreirali veštinu i nesvesno znanje za to ponašanje. Kada imamo nesvesno znanje ovog ponašanja to znači da je naše telo naučilo veštinu i sposobno je samostalno da radi to ponašanje, bez razmišljanja, kao kad vozimo auto a ne razmišljamo o vožnji već je automatika sve preuzela i vozi.

Moje lično iskustvo je da što više balansiramo našu unutrašnju igru i sve njene aspekte sve više i više uživaš u iskustvu života, sve si više svoj, sve više vrednuješ sebe i svoje izbore. Takođe raste i razumevanje prema drugim ljudima i životu uopšte. Biti svoj na svome putu. Živeti život vredan življenja. Raduješ se svakom iskustvu zato što znaš da učiš.

NLP nam pomaže da izgradimo unutrašnju mapu koja sa lakoćom i velikom efikasnošću radi ovo što želimo za sebe.

Ne raditi kako treba to što nas vodi do cilja je uvek odraz disbalansa u nekim drugim stvarima u unutrašnjoj mapi.

Ako vozite auto i to Vam je najobičnija radnja na svetu, to je samo zato što Vam je unutrašnja mapa oko ovog ponašanja usaglašena i strukturirana na način da dajete vrhunski rezultat.

Verovatno imate identitet vozača, kome je svakodnevna stvar da sedne u auto i vozi i dok vozi, verovatno razmišljate o najrazličitijim stvarima, menjate stanice na radiju, pripremate se za ono što ćete traditi kada stignete ili samo uživate u krajoliku i osećaju slobode. Verovatno imate verovanje “Ja sam dobar vozač” i/ili “Ja sa lakoćom stignem na svaku destinaciju” i/ili “Ja znam da vozim” … Ako ste izvozali par desetina hiljada kilometara, verovatno su pokreti ušli u vaše telo i sada svako od potrebnih ponašanja vaše telo radi automatski, bez razmišljanja. Vaše telo je naučilo veštinu i sada je jednostavno radi. (ovo važi i za bilo koju drugu veštinu).

Kada imate sve ovo usaglašeno verovatno ste motivisani rezultatom koji Vam donosi vožnja i dok imate visoku motivaciju i jasnoću koji rezultat dobijate i otvorenim svim čulima prikupljate informacije iz okruženja (vidite, čujete, osećate, ukus i miris) i vozite bezbedno i lako.

Imate jasan cilj, imate identitet “dobrog vozača”, verovanja da je moguće i da ste Vi sposobni, veštinu posle mnogo ponavljanja u kojima je vaše telo naučilo šta tačno da radi i kako, Percepirate okruženje i ponašate se u skladu sa ciljem koji ste sebi postavili. Ovde je korisno imati i pozitivno očekivanje ishoda. Radim i očekujem da dobijem ono po šta sam i krenuo.

Ako nemamo poravnatu unutrašnju igru, ako neko ima očekivanje neuspeha ili verovanje “ja ne mogu” “ja nisam sposoban/na” ili dok vozi stalno ima sliku nekog udesa koji je video na TV ili doživeo, ta osoba neće moći da bude totalno efikasna u vožnji. Ta osoba bi imala loš osećaj kad sedne za volan ili bi imala loš osećaj čim pomisli na vožnju pa ne seda za volan. Ja znam više primera ljudi koji imaju vozačku i ne voze. Neki imaju i automobil parkiran u garaži a nije sela u njega zadnjih 10 godina. Provozala ga je od salona do kuće i možda još par mini vožnji i auto ostalo vreme stoji u garaži a vlasnica ide autobusom.

Svako od nas može imati oba ponašanja. Pitanje je samo kakva nam je unutrašnja mapa u vezi ove teme. Koje slike imamo u našem umu o ovoj temi, koja verovanja, koja očekivanja, koju emociju imamo kad pomislimo na ovo ponašanje.

Svako od nas ima u svojoj mapi oblasti u kojima je unutrašnja mapa totalno poravnata i ovde je totalno efikasan/na i oblasti u kojima unutrašnja mapa nije poravnata i ovde je osoba totalno neefikasna. Nekom je super u ljubavi a novac mu ne ide uopšte ili kontra, nekome je lako da zarađuje puno novca ali u ljubavi baš i nema sreće. I naravno nekima je super i u ljubavi i sa novcem zato što imaju poravnate unutrašnje mape u vezi obe oblasti. I potencijalno imaju verovanje da je ok da ti bude super u svim oblastima života.

Unutrašnja mapa se kreira u zavisnosti od iskustava koje smo proživeli i sigurno još više od mentalnih procesa u vezi tih iskustava. Mi biramo da li ćemo kada imamo model nekorisnog ponašanja u okruženju reći “I ja ću ovako” ili “Ja sigurno neću ovako” (Ako se sećamo scene iz Prohujalo sa vihorom gde ona kaže “And I’ll never be hungry again!”). Takođe naš umu ima sposobnost da stvari uveličava ili umanjuje, čak može i da briše. Neko ima strategiju da uveličava lošu emociju (ona je bitna zato što je se plaši i onda joj posveti svu pažnju) a da umanjuje dobru (ona je podrazumevana pa se i ne obraća pažnja na nju). Neko ima strategiju da uveličava dobru emociju (u njoj uživa) i da umanjuje lošu (nije mu bitna, oprašta drugima, ima razumevanje za nesavršenosti). Zamislite samo na isto životno iskustvo koliko ove dve osobe imaju različito kreirane mape i koliko različito doživljavaju razna iskustva i koliko različito reaguju i sigurno imaju i različit rezultat, zar ne?

Svaki detalj u unutrašnjoj mapi možemo menjati.
NLP tehnike i veštine nam omogućavaju da uradimo sa unutrašnjom mapom šta god želimo:
•    Uklonim negativan osećaj, ako me nešto “žulja”
•    Podignemo motivaciju, kreativnost, inspiraciju
•    Instaliramo pozitivan osećaj uz svako ponašanje.
•    Uklonimo stres iz svakog dela našeg života
•    Promenim šta volim da jedem (ako mi je nekorisno) u nešto što ne volim. Torta u šargarepa – potrebno vreme 2 minuta
•    Uklonimo fobiju – potrebno vreme 30 minuta
•    Promenim verovanje iz “Ja ne mogu” u “Ja mogu” – potrebno vreme 5 minuta
•    Postavim cilj koji se ostvaruje – potrebno vreme 30 minuta
•    Pojačamo motivaciju
•    Pojačamo čulnu percepciju (više detalja primećujemo)
•    …

Dobrodošli u svet NLP!

By Zoran Drobnjak | februar 9, 2015

logo Footer

Mi inspirišemo ljude da ostvare svoju najuzvišeniju viziju, da postanu najbolja verzija sebe i žive srećni, uspešni i okruženi ljubavlju. Zoran Drobnjak je osnivač Trader d.o.o. i sajta komunikacionevestine.com i ideje oko koje nas sve okuplja, da budemo promena i da kreiramo promenu koju želimo u svetu oko nas.

Poslednji tekstovi - Blog

Moj put promene kroz NLP

Moj put promene kroz NLP – Master rad Matej...

 Ponovo devica

Ponovo devica

Često porodica dovede ćerku tinejdžerku zato &sca...

Budi sopstveni režiser

Budi sopstveni režiser

  Prvi neizostavni korak ka dobijanju onoga &...

Šta nam problem govori?

Verovatno svi želimo da imamo uravnotežen život,...

Željeni rezultat

Šta nam treba da ostvarimo željeni rezulta...

Rezultat koji želiš

NLP model u pojednostavljenoj verziji podrazumeva...

Primeri efikasne komunikacije

Dragi drugari komunikatori Danas razmatramo razne...

Život u reakciji

Šta znači život u reakciji? Šta je...

Foto galerija

Upišite se u listu za e-bilten

Budite u toku sa dešavanjima u NLP Trening Akademiji prijavite se